English version
|
"Хоће
ли слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој" |
|
|
|
| |
|
|
| |
|
| ПИСМО
ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА |
| |
|
 |
Директору
Гимназије "Вук Караџић" Лозница
Госпођи Светлани Филиповић,
Поштована Госпођо Филиповић,
Обрадовала
ме вест да је Гимназија
"Вук Караџић" почаствована Вуковом наградом,
највишим јавним признањем у српској просвети и
школству. Вуковим знамењем даровани су вуковски
наставници и вуковски ђаци у Вуковом завичају!
За све људе српске просвете и чуваре и настављаче
вуковске традиције, то је одиста леп, срећан догађај.
Слутим колики су напори наставника и ђака уложени
у тај изванредан успех школе; слутим колике и
какве сте тешкоће морали да савладате да тако
високо признање заслужите.
|
Ваш
успех је духовни и морални подвиг, који подстиче
све представнике српске просвете и духовног стваралаштва
да истрају у неприликама које су нас снашле.
Живимо у цивилизацији у којој је знање први развојни
чинилац друштва. Само са знањем, неуморним радом,
поштењем и одговорношћу за заједницу, можемо се
спасти тешког живота у коме живимо и ступити на
пут којим одавно иду слободни и просвећени народи.
Године које имам и моја мука за људску истину и
људски смисао, можда ми дају слободу да Вам са честикама
за Вукову награду изговорим и нешто од свог искуства
које може бити и савет:
Вама децо, поверавам сазнање: све велико и значајно
што су људи створили, у младости су замислили. Стварајте
себе за будуће велико дело, замишљајте своје дело,
сневајте будуће дело!
10
јануар 1998
Београд |
Ваш
Добрица Ћосић |
|
|
|
 |
| |
|
|
|
|
|
